Корак даље

ЦИЉ:

Јачање компетенција запослених у предшколским установама за спровођење процеса самовредновања

Појам самовредновања
Самовредновање квалитета рада у установама представља процену квалитета рада на основу стандарда, а кроз све кључне области вредновања.То је стално преиспитивање, развијање и усавршавање конкретне праксе и вештина практичара. Носиоци самовредновања су сами запослени, јер они најбоље познају децу са којом раде и контекст у оквиру кога раде. Самовредновање се може спроводити на различитим нивоима: на нивоу појединца, вртића (објекта) или читаве предшколске установе.

Како смо се до сада (само)вредновали?
Самовредновање је процес који је у нашој установи започет пре неколико година. Вредновање је тада вршено на основу кључних области, подручја вредновања и индикатора као и на основу искуства основних школа у овом процесу. У раду нам је тада користио Приручника за самовредновање за основне школе, у оквиру кога постоје инструменти за вредновање за све области. Носилац процеса је био тим за самовредновање, који су чинили представници свих структура васпитно-образовног особља. Област вредновања је бирана на основу процене путем мете стања тако што је за даље вредновање и унапређивање бирана најлошије процењена област. У процени изабране области су учествовали сви релевантни актери и то путем анкетирања. Упитнике за процену су израђивали чланови тима операционализацијом индикатора као и на основу инструмената из поменутог Приручника. На основу добијене процене тим је израђивао акциони план чија је реализација планирана независно или у оквиру Развојног плана.

Преиспитивање…
Битна ставка у раду нашег вртића је и пројекат ИМПРЕС у који је наша установа укључена. Рад у оквиру пројекта се реализује кроз три компоненте: формирање мреже, самоевалуација и развијање програма. Осим тога, на организацију процеса самовредновања утицао је и Правилник о вредновању квалитета рада установа. То је био тренутак за самовредновање нашег досадашњег рада и тренутак за учење и унапређивање.

Шта смо променили?
Проширен је тим за самовредновање. Наиме, у његов рад је укључен представник родитеља и Управног одбора.  Осим тога, дата је могућност запосленима да се добровољно пријаве за учешће у раду тима.  Настојали смо да једни другима будемо критички пријатељи, да знамо да упутимо и примимо критику на конструктиван начин и да најпре развијемо свест о значају и сврси самовредновања код чланова тима. Такође, променили смо начин избора области коју ћемо вредновати. Наиме, бирали смо област која је оцењена не толико лошим нивоом квалитета како бисмо ојачали самопоуздање запослених за спровођење процеса самовредновања. За разлику од ранијег начина прикупљања информација, користили смо више извора (документација, непосредно посматрање, интервјуисање).

Шта смо (само)вредновали?
На нивоу установе вреднована је област Организација рада и руковођење, чије је вредновање предвиђено Годишњим планом установе. осим тога, кроз учешће у пројекту ИМПРЕС организовали смо вредновање појединих стандарда у оквиру области Васпитно-образовни рад и Дечји развој и напредовање на нивоу Актива и група.

Како смо (само)вредновали?

Организација рада и руковођење
У оквиру ове области најпре је организована процена свих индикатора скалом процене (1-4). Након анализе добијених података, чланови тима су конкретизовали лошије оцењене индикаторе и организовали њихову процену. Осим тога, извршена је анализа документације у оквиру тима и то решења запослених и записника са састанака тимова и Актива. Такође, чланови тима су дискутовали о остварености стандарда у оквиру ове области. На основу свих добијених података, сачињен је извештај о самовредновању, предложене су мере и израђен акциони план (у прилогу).

Васпитно-образовни рад и Дечји развој и напредовање
Што се тиче ових области, у оквиру тима израђени су инструменти и то упитник за васпитаче за анализу сопствене праксе и инструмент за посматрање активности у групи.

Сви васпитачи су добили по примерак упитника са задатком да у наредном периоду заједно са колегиницом са којом раде у оквиру групе продискутују о сваком питању из упитника имајући у виду сопствени рад у групи и покушају да наведу што више доказа који могу да поткрепе њихов одговор. Истакнуто је да нам питања могу помоћи да боље сагледамо своју праксу, да установимо шта је добра страна нашег рада, а шта би требало унапредити. Такође, наглашено је да се питања у упитнику могу користити континуирано током рада, а не само једном, јер њихов циљ није само дати одговоре, већ на основу њих промишљати о квалитету сопственог рада и исти унапређивати.

На састанцима Актива васпитачи су по мањим групама анализирали питања из упитника уз изношење доказа, а потом је извршена размена на нивоу целе групе. Мишљења смо да су питања из упитника била подстицајна и наводила на промишљање сопствене праксе, јер су коментари већине васпитача били да су се многе ствари до сада подразумевале и да не би ни размишљали о њима да им нису представљене кроз овакав инструмент. Такође, сматрамо да поједини запослени и даље не схватају сврху и имају отпор према самовредновању. Имајући све наведено у виду, потребно је и даље континуирано радити на сензибилизацији и мотивацији свих запослених.

Стручни сарадници су посетили све групе у централном објекту наше предшколске установе и заједно са васпитачима група на основу сачињеног инструмента анализирали квалитет рада тј. изабране стандарде.

Још један корак у процени био је да васпитачи на основу израђеног инструмента изаберу стандард или питања која ће пратити и анализирати у оквиру своје групе, а да потом на основу анализе изврше потребне промене у раду у циљу унапређивања.

Потешкоће
• организација рада тима;
• отпор појединих запослених;
• искреност у процени;
• недовољно развијена свест запослених о значају и сврси самовредновања.

Добити
• мотивисаност чланова тима за даљи рад и унапређивање праксе;
• чланови тима схватају значај самовредновања;
• покренут је процес промишљања сопствене праксе;
• позитивна реакција запослених на предлог мера и акциони план;
• започета је реализација активности предвиђених акционим планом.

Шта даље?
У даљем процесу предстоји нам реализација предложених мера у оквиру области Организација рада и руковођење.

Предлог мера за унапређивање квалитета рада установе:
• Прецизније дефинисати задужења запослених (по потреби кориговати решења запослених о 40-часовној радној недељи, навести у које тимове су запослени укључени и предвидети време за рад у тимовима, информисати особље о радним задацима свих запослених);
• Преиспитати структуру тимова и стручних органа и ускладити са законском и подзаконском регулативом;
• Јасно дефинисати путеве којима теку информације о свим важним питањима из живота и рада установе;
• Повећати мотивацију запослених за давање предлога и ниво учешћа у процесу доношења одлука (аргументована дискусија о предлозима запослених, награда и санкција за испуњавање, односно неиспуњавање радних обавеза);
• Повећати степен учешћа Савета родитеља у животу и раду установе;
• Већу пажњу посветити планирању личног професионалног развоја на основу самовредновања сопственог рада;
• Редовно планирати и реализовати обилазак група;
• У већој мери посветити пажњу самовредновању редовних активности у групи (приказивање, дискусија и заједничка анализа свакодневних активности);
• Редовно информисати директора и Васпитно – образовно веће о раду тимова и Актива (минимум два пута годишње);

Осим тога, како није вреднована целокупна област Васпитно-образовни рад, тим је Годишњим планом самовредновања предвидео вредновање ове области током 2013/14. године.

Не може да шкоди…

Самовредновање значи:
• Бити спреман за самовредновање увек значи бити спреман за учење.
• Будите спремни да учите од других и њиховог искуства у пракси.
• У средини у којој самовредновање није одлика установе нити појединог запосленог, то значи бити спреман за учење о својој пракси и о самовредновању.
• Самовредновање не може да се научи док не почнете да га практикујете.
• Ознака доброг практичара је да она/он стално учи и развија своју праксу. Статичност је назадовање: предшколске установе треба да буду заједнице које уче и у којима сви уче!
• Као запослени у предшколској установи пожељно је размишљати о томе зашто радимо оно што радимо, зашто радимо одређене активности, да ли су наши приступи делотворни, или да ли су уопште то најбољи приступи које можемо да користимо.
• Наши професионални инстикти и искуство могу нас убедити да је наш рад задовољавајући или чак добар, али како заиста знамо да је наша оцена тачна?
• Без самоевалуације и самовредновања се могу развијати рутине и устаљени начини рада, али се не стичу увиди у сопствену праксу.
• Када се спроводи самовредновање на нивоу установе, и укључују сви запослени, добро је вратити се заједничком преиспитивању веровања и вредности у вртићу
• Формално знање и експлицитне намере су понекада другачије од онога у шта верујемо и шта стварно радимо!

„Када се започиње процес самовредновања по први пут, вероватно је корисно преиспитати три питања:

Ø Каква је моја пракса? (Шта добро радим, а шта би требало да мењам?)
Ø Како и на основу чега то знам?
Ø Шта треба да урадим да би моја пракса била боља (Ко и шта може да ми помогне, кога могу да консултујем, шта могу да урадим у датим околностима?)”

Самовредновање није…
• „уради сам” процес где склопите алат и пратите дато упутство. Предшколску установу чине људи и њихова мотивација, односи, процеси, укључујући процес учења.
• једнократна процена као што је тест који можемо да положимо или не, нити је само извештај о томе шта установа ради или шта нуди.
• одвојена и формална обавеза, која се често своди на повремено извештавање о резултатима рада. Оно је деловање предшколске установе као заједнице оних који уче – истраживача сопствене праксе.

Стварање одговарајуће климе

• Одговорност према раду и отвореност за преиспитивање и промену. Запослени не покушавају да „крију грешке”, већ о њима отворено дискутују, како би из њих учили, како би што боље разумели своју праксу, открили како је други доживљавају и како би одредили шта је потребно да предузму. Запослени деле и истичу своје успехе; уче из њих и сагледавају који аспекти могу да се унапреде.
• Запослени размењују искуства, дискутују и развијају заједничко разумевање васпитања и његових циљева, дечијег развоја и начина на које деца уче, сопствених улога и искуства.
• Васпитачи и други запослени у таквом вртићу су развили међусобно поверење; они се осећају сигурно и уважавано и свако од њих поштује појединачне снаге и мишљења колега.

Уколико је клима неодговарајућа, запослени не треба да чека да му буду обезбеђени услови или друштвени систем у којем је његова позиција високо вреднована и где је атмосфера погодна за самовредновање, већ да почне да преиспитује сопствену улогу, иницира и подстиче развој своје праксе и доприноси стварању одговарајућег контекста

Не треба да заборавимо да је у центру овог процеса добробит за дете!