Како се борити са стресом и бринути о себи?

Данашњи темпо живота и услови у којима живимо обилују стресорима и стресним ситуацијама – у кући, на послу… Понекада успевамо да на њих одговоримо, али понекада осећамо да нам понестаје снаге да изађемо у сусрет свим обавезама које нас у току дана чекају. Тада најчешће настојимо да уложимо још веће напоре, па се после извесног времена осећамо исрпљено, уморно… 

А шта је са децом када смо ми исцрпљени и под стресом? Да ли деца могу да разумеју како и зашто се осећамо? Да ли њихове потребе могу да сачекају да ми поново успоставимо равнотежу? 

Деца уче гледајући нас и наше понашање. Шта могу научити гледајући нас нервозне, напете, уморне? А чињеница је да ћемо се тако осећати, јер свакодневни стресови су неминовни… Шта можемо учинити да, упркос стресу, очувамо своје здравље и својој деци, а и себи, пружимо свој максимум? Прочитајте у књижици за родитеље

https://www.storyjumper.com/book/read/84319655/5ece43a41e79d# 

 

Како подстицати развој самосталности код деце?

Запитајте се… Шта желите за своје дете када одрасте, каква особа желите да постане? Који циљ желите да остварите? Мислите о томе…

Свако за своје дете жели само најбоље. Свако жели да његово дете одрасте у срећну, задовољну, самосталну, самопоуздану, успешну особу… Али често заборавимо да се основе за остваривање свега тога постављају још у најранијем детињству.

Шта можемо урадити „данас“ да наше дете „сутра“ буде срећно, самостално, сигурно у себе…?

Прочитајте у књижици за родитеље на следећем линку:

https://www.storyjumper.com/book/read/83435485/5ebce7b5204f1

 

Сарадња породице и вртића током ванредног стања – резултати истраживања

Током ванредног стања комуникација између породице и вртића се у највећој мери одвија у дигиталном контексту. Родитељи и васпитачи размењују препоруке и садржаје за организацију дечје игре путем различитих viber, whatsapp група.

Како бисмо проценили квалитет остварене комуникације, организовали смо мини истраживање. Наиме, родитељи су попуњавали упитник којим се процењује квалитет сарадње породице и вртића током ванредног стања, а резултате овог истраживања можете погледати у тексту

Сарадња породице и вртића током ванредног стања – резултати

Да ли смо заиста свесни утицаја коришћења дигиталних средстава на развој деце?

Током ванредног стања комуникација између породице и вртића се у највећој мери одвија у дигиталном контексту. Родитељи и васпитачи размењују препоруке и садржаје за организацију дечје игре путем различитих viber, whatsapp група. 

У вези актуелне ситуације настојимо да се адекватно информишемо па редовно пратимо вести, читамо их на интернету, гледамо на телевизији. 

Хтели ми то или не, доста времена проводимо пред екранима телефона, рачунара, телевизора. 

Хтели ми то да приметимо или не, и наша деца такође проводе значајно време пред екранима ових уређаја.

Много је текстова написано о томе колико је употреба телефона, таблета, рачунара штетна за развој деце. Свако од нас је прочитао бар неки текст о томе, прочитао резултате неког истраживања. А чињеница је да су дигиталне технологије постале саставни део како наших, тако и живота наше деце. Не бисмо могли ни да замислимо шта би било да нпр. нема интернета, да нема цртаних филмова, различитих видео игрица и апликација. 

Запитајмо се, да ли смо заиста свесни на који начин употреба телефона, таблета, рачунара утиче на децу и њихов развој?

Које су предности, а који недостаци коришћења дигиталних средстава, као и препоруке за постављање правила прочитајте у тексту

Да ли смо заиста свесни утицаја коришћења дигиталних средстава на развој деце?

Рутине у породици – како да упловимо у мирну луку?

Ванредно стање је у свима нама покренуло и “ванредна” осећања и “ванредна” понашања. 

Деца не иду у вртић, вртић нам је дошао у кућу. Трудимо се да се довољно посветимо својој деци, да им објаснимо новонасталу ситуацију, да се више него иначе играмо са њима, да их стално анимирамо…

Не идемо на посао, и посао нам је дошао у кућу. Радимо од куће, телефон нам је нон-стоп у рукама, комуницирамо са људима у више од 20 viber и whatsapp група. Ујутру смо пред компјутером, радимо, а затим и мало после ручка, као и још мало увече, да не остављамо незавршене послове за сутра…

Не устајемо превише рано, јер радимо од куће. Не доручкујемо, али деци, наравно спремамо доручак, мада нешто касније него што доручкују у вртићу. Ручак? Како који дан, некад је пре, некад касније. А увече вечера ко када жели и стигне.

Осећамо се уморно, исрпљено, под стресом…

Како да поново успоставимо рутине у нашој породици и осетимо се сигурно и безбедно? Прочитајте у нашем тексту Рутине у породици – како да упловимо у мирну луку

Препознавање и управљање осећањима – подстицање развоја емоционалне писмености код деце

Емоције су саставни део наше свакодневице. Различите ситуације које нам се дешавају изазивају у нама срећу, тугу, страх, љутњу. Сваки човек има изграђен свој начин регулисања и испољавања како пријатних, тако и непријатних емоција. Наравно да је свима лако да се “носе” са пријатним емоцијама, да показују срећу када доживе или им се догоди нешто лепо. Већа разлика међу људима постоји у начинима управљања непријатним осећањима која доживљавамо уколико нам се деси нешто што угрожава наше потребе.

Имајући у виду да је сваки човек индивидуа за себе, у зависности од свог темперамента ће свако на свој начин и реаговати на изненадне и стресне ситуације. Неко ће стресну ситуацију видети као изазов, неко ће се повући и обузеће га туга, неко ће бити љут и бесан. Није редак случај и да нам осећања буду толико измешана да ни сами не умемо да их препознамо и на адекватан начин испољимо.

Новонастала ситуација је код већине људи изазвала страх и стрепњу који “боје” наш начин односа према људима и свету око нас. Свако се на свој начин бори са оним што у овом периоду осећа и доживљава.

А шта је са децом и њиховим осећањима? 

Како реаговати када је дете улашено? А како када има нападе љутње? Прочитајте у тексту Препознавање и управљање осећањима – подстицање развоја емоционалне писмености код деце

Кутак за родитеље

Драги родитељи, због уведеног ванредног стања на територији Републике Србије, Предшколска установа „Галеб“ не обавља непосредан рад са децом. Свима нама је јако важно да у овом периоду сачувамо своје здравље и здравље наших најближих, да што брже и лакше пребродимо све што нас је задесило, а пре свега да једни другима пружимо помоћ и подршку. Зато се трудимо да и током овог периода останемо у контакту, и зато је, иако нам већ неко време деца не долазе у вртић, вртић дошао код вас. Васпитачи и медицинске сестре васпитачи у сарадњи са стручним сарадницима и сарадницима вам свакодневно упућују различите предлоге и могућности како можете организовати квалитетно време својој деци током трајања ванредног стања. Циљ овакве комуникације и јесте да одржимо контакт, да поделимо лепе и ружне тренутке, да будемо једни другима подршка. Својим васпитачима и медицинским сестрама васпитачима се можете обратити путем договореног начина комуникације (viber, whatsapp), а уколико вам је потребна подршка или имате питања за психолога, логопеда или олигофренолога, иста можете поставити путем e-mailа pugalebsavetovaliste@gmail.com (у mailu нагласите коме је питање упућено). У жељи да се што пре дружимо у нашем вртићу, колектив Предшколске установе „Галеб“ вам жели да се сачувате и будете здрави!

 

Препознавање и испољавање осећања

Аутори рада:

  • Биља Ђорђевић, васпитач
  • Јелена Симоновић, васпитач
  • Ивана Милановић, психолог, педагошки саветник

          Увод

          Основно полазиште планирања и организовања активности била је специфична структура групе: неколико детета која често испољавају непримерене облике понашања, презаштићено дете које показује емоционално недовољно зреле облике понашања, неколико детета која имају тежи облик адаптације. Осим тога, у групи је велики број деце која су похађала исту јаслену групу у оквиру које је акценат стављен на реализацију активности на тему осећања и емпатије, па нам је од великог значаја у планирању активности била и сарадња са медицинским сестрама васпитачима.

          Циљ

          Имајући то у виду, настојале смо да различитим активностима допринесемо развоју способности код деце за препознавање и адекватно каналисање осећања, као и да допринесемо развоју емпатије и сарадничких односа. Осим тога, настојале смо да у реализацији активности применимо и принципе интегрисаног учења.

          Реализоване активности

          Лутка/робот осећања. Деца су уз помоћ стикера са емоцијама уочавала осећања и причала када су тужна, срећна, уплашена, љута. Од поменутих стикера настала је лутка/робот осећања која од ове радне године има и своје име и презиме – Анђела Смајлић.

          Игре коцком и картицама осећања. Уз помоћ коцке осећања на којој су са сваке стране налепљене слике са различитим осећањима деца су препознавала осећања и шта они треба да ураде ако је неко тужан, љут, уплашен. Као продукт игре чешће су грлили другаре који су били тужни услед отежане адаптације. Такође, препознавали су осећања и у игри са картицама осећања и говорили о ситуацијама када су се тако осећали и како су изашли на крај са својим осећањем.

Слика 1: Игре коцком осећања

          Радионица на тему „Бес“. Деца су најпре локализовала бес у свом телу (где осећамо бес, како се шири…), а потом га представљали различитим бојама, облицима. Како нас толики бес не би преплавио, заједно смо пронашли стратегију да се „испразнимо“ – деца су цепала цртеже беса и бацала у канту за смеће.

          Кутија за избацивање и термометар за мерење беса. Заједно смо истраживали и пронашли начин како да измеримо колико смо бесни и како да на конструктиван начин испразнимо то лоше осећање. Тако су деца израдила термометар за мерење беса и украсила кутију за избацивање беса које би потом свакодневно користили када би осетили да се појављује то лоше осећање – „мерили“ би, а потом „избацивали бес у кутију“ кроз уши, викањем, вриштањем…

Слика 2: Мерење беса
Слика 3: Избацивање беса

          Игре лоптицама осећања. На лоптицама су исцртана различита осећања, а деца их убацују у одговарајуће отворе на кутији осећања и у зависности од осећања које у том тренутку осећају.

          Тегле са кликерима. На нивоу групе смо увели две тегле са кликерима за праћење понашања тј. за праћење поштовања правила понашања – „добра“ и „лоша“ тегла. На почетку сваке недеље „добра“ тегла је била пуна кликера, а из ње би се по један кликер пребацивао у „лошу“ теглу за свако непоштовање заједнички договорених правила. Такође, за сваки добар поступак према другарима по један кликер би се враћао у „добру“ теглу. Ако на крају недеље „лоша“ тегла буде празна, заједно бисмо се договарали како ћемо то прославити – одлазак на стадион, у шетњу парком, на сладолед…

          Пано осећања. Деца су најпре цртала себе и цртеже резала маказама, а потом смо направили смајлиће везујући одређено осећање за одређену боју: плава – срећан, жута – тужан, црвена – љут. Деца су потом бојила паное од стиропора на који смо закачили њихове цртеже себе и испод сваког направили табелу за пет радних дана. Сваког дана деца би приликом доласка у вртић и поласка кући препознавала и анализирала своје тренутно осећање (како се сада осећам; зашто) и на пано испод свог цртежа стављала смајлић који је у складу са препознатим осећањем. На крају сваке недеље заједно смо анализирали доминантна осећања. Током времена, закључили смо да се на паноу смањује број црвених, а повећава број плавих смајлића.

 Слика 4: Пано осећања

          Џепови осећања. Деци се јако свидео пано осећања те смо се договорили да од ове радне године свако има свој џеп осећања. Џепови су изложени на паноу, а деца су их обележавала симболима које су изабрали и које имају и на својим ормарима, портфолију и радним листовима. И даље су свакодневно приликом доласка у вртић и поласка кући препознавали и анализирали своје тренутно осећање с тим што су смајли са одговарајућим осећањем сада убацивали у свој џеп. На крају недеље, свако би вадио све смајлиће из свог џепа и заједнички бисмо их анализирали.

 Слика 5: Џепови осећања

          Израда различитих средстава на предлог деце. Деца су била веома мотивисана и активна у свим описаним активностима, па су и сами предлагали нове игре. На предлог деце, од ролни тоалет папира које су сами украшавали по својој жељи настале су кегле осећања,  а потом и игра меморије и слагалице осећања.

          Осим осећања, кроз наведене активности деца су интегрисаним учењем долазила и до других сазнања: количина (већи или мањи број смајлића), дани у недељи (анализа осећања на крају недеље), боје (смајлићи различитих боја), животиње (симболи на џеповима), пребројавање (колико је одређених смајлића у џепу), дужина (кегле различитих дужина и упоређивање). Наведене активности реализоване су у периоду од годину дана.

          Закључак

          Након свих реализованих активности, увиделе смо значајну добит од истих:

  • деца препознају, именују и прихватају сопствена осећања и осећања других, отворено разговарају о њима и адекватно реагују на њих;
  • настоје да решавају несугласице на миран начин;
  • боље разумеју своја и осећања и потребе других;
  • у комуникацији показују већи степен самопоуздања.

          Реализованим активностима су у највећој мери унапређени следећи стандарди 1.1. Физичка средина подстиче учење и развој деце, 1.3. Планирање и програмирање васпитно-образовног рада је у функцији подршке дечјем учењу и развоју.

          Шта даље

  • израда друштвене игре;
  • реализација активности са родитељима.

          Кључна питања:

  1. Како омогућити сваком детету, а нарочито деци која често испољавају непримерене облике понашања, да се осећају прихваћено и да буду мотивисана за промену?
  2. На које све начине укључити децу у планирање ВОР-а?
  3. Како имплементирати интегрисано учење у свакодневни рад?

Литература:

Bennett, M., Радуловић, Л. и Мишкељин, Л. (2012): ВОДИЧ ЗА САМОВРЕДНОВАЊЕ У ПРЕДШКОЛСКИМ УСТАНОВАМА. Београд:  пројекат ИМПРЕС.

Група аутора (1997.): КОРАК ПО КОРАК 2. Београд: Креативни центар.

Ловринчевић, Н. (2010.): ДИСЦИПЛИНА БЕЗ БАТИНА. Београд: Креативни центар.

Правилник о стандардима квалитета рада установе, Београд, Службени гласник РС – Просветни гласник, 2018.

Пројекат PRECEDE (2014.): Балкански регионални приручник за васпитаче, поштовање различитости и изградња мира са малом децом

Подршка деци и породици едукацијом родитеља

ПОДРШКА ДЕЦИ И ПОРОДИЦИ ЕДУКАЦИЈОМ РОДИТЕЉА

Аутори рада:

Ивана Михајловић – васпитач

Драгица Божиловић – васпитач

Ивана Милановић – психолог

Увод

Породица и вртић представљају два основна система у оквиру којих деца функционишу и који утичу на развој, васпитање и образовање деце. Зато је од кључне важности за оптималан развој деце да њихови утицаји буду усаглашени. То је истовремено и један од начина превенције настанка различитих конфликтних стања код деце. До тога може доћи уколико родитељи и васпитачи имају различите ставове и вредности, па дете не може да изгради сопствене. Зато се посебан нагласак ставља на сарадњу родитеља и вртића. Став нашег вртића је да родитељи не треба да буду само његови посетиоци, већ и активни учесници у развијању и реализацији програма. Дакле, родитељи су људи који заједно са васпитачима одлучују и брину о квалитету живота своје деце. Такође, наш вртић карактерише и став да васпитачи и родитељи нису ривали, већ да су на заједничком послу и са заједничким циљевима.

 Циљ

Имајући у виду да су родитељи и васпитачи две основне карике у процесу развоја и васпитања деце предшколског узраста, циљ нам је био да проценимо и унапредимо квалитет области Подршка деци и породици.

 Где смо сада?

Како бисмо сагледали тренутно стање, процена је извршена у организацији тима за самовредновање рада и то на следећи начин:

  • Чланови тима су извршили анализу остварености стандарда у оквиру области Подршка деци и породици (дискутовали о њиховом значају, доказима који могу указати на степен њихове остварености, издвајали стандарде који су у већој и мањој мери остварени).
  • На исти начин је извршена анализа остварености стандарда и у оквиру свих Актива.
  • Такође, на седници Савета родитеља и на родитељским састанцима у оквиру свих група родитељи су анализирали и процењивали индикаторе и давали предлоге за унапређивање.
  • Извршена је анализа документације (записници тимова, стручних органа, документација службе за ПЗЗ, радне књиге, портфолиа деце, документација о родитељским састанцима).
  • На састанцима Актива васпитачи и медицинске сестре-васпитачи су наводили конкретне доказе за оствареност стандарда 4.3. у оквиру своје групе
  • Сви добијени подаци су сумирани и анализирани у оквиру тима на основу чега је израђен извештај и дат предлог мера за унапређивање.

Резултати

На основу описане процене дошли смо до података да су сви стандарди у већој мери остварени, али и да је потребно планирати поједине активности у циљу унапређивања: чешће организовати едукативне садржаје за родитеље издвојених група, повећати укљученост родитеља у рад установе, редовно информисати родитеље о значајним садржајима о животу група, унапредити вођење евиденције о сарадњи са родитељима.

Реализоване активности

Едукативне радионице. Настојали смо да едукацијом родитеља у области психологије и педагогије допринесемо заједничком, усклађеном деловању на оптималан развој децеи превазилажење потенцијалних проблема у развоју.Васпитач посматра и „снима“ситуацију и односе у групи међу децом, однос родитеља и деце,интересоања, пропусте, јаке стране и на основу тога бира тему која у том тренутку представља интересовање већине или тему која би значајно унапредила компетенције родитеља, а посредно и функционисање групе. Свака ситуација и разговор са родитељиманам је служила као извор идеје или теме за едукацију (свакодневни разговори, родитељски састанци, анкетирање, посматрање деце у групи).На основу прикупљених информација и запажања правили смо план едукације.

За родитеље свих издвојених група организована је едукација на тему Методе и технике васпитања“ .Сматрали смо да је ова тема од општег значаја за унапређивање родитељства и васпитања деце.У оквиру ових едукација родитељи су се кроз активно учешће, решавање свакодневних „проблем“ ситуација са дететом и размену искустава упознавали са техникама и различитим начинима реаговања и поступања са децом у конкретним ситуацијама.

Још једна у низу едукативних радионица била је “Инклузија – шта је то?“. Родитељи су добили задатак да напишу прву реч која их асоцира на инклузију, а потом су добијене асоцијације разврстане у неколико група – повремено укључивање, прилагођавање, прихватање. Затим је следио разговор  на основу добијених „одговора“ тј. асоцијација – шта је инклузија,где смо ми у односу на ту идеју, наша група,регион, држава, ми сами…

Увод у радионицу„Типови родитеља“ био је задатак да у неколико реченица опишемо своју примарну и секундарну породицу и своје место у њима. Васпитач то уради први да остали учесници схвате модел оног што се тражи. Важно је да васпитач има изражену емпатију према присутнима, јер је то утисак који родитељи понесу – носе лични осећај разумевања и групу којој као родитељи припадају. Свако се сврстао у неку категорију: попустљиви, захтевни, амбициозни, недоследни, а поједини су се проналазили у свакој помало. А то је оно чему и треба да тежимо. И тако смо сви заједно дошли до закључка  да  љубав и границе одликују доброг родитеља!

На идеју за радионицу „Детињство је пролеће живота“ васпитач је дошао имајући у виду да су на селу родитељи у пролеће веома заузети па тешко проналазе времена за било шта, чак и за децу. Родитељи су подељени у четири групе. Свака група је имала папир са називом једног годишњег доба, а задатак је гласио“пишите шта желите“. За следећи задатак су добили таква четири папира са насловима детињство, младост, зрело доба, старост. На крају радионице смо упоређивали годишња доба са животним добом, васпитач је указао на важност адекватног опхођења према детету, као према башти. Ако не посејемо у пролеће, нећемо имати  за зиму тј. за старост.

Учешће родитеља у раду установе. Вршећи „снимање“стања у групи васпитач је увидео да и поред различитих активности које су имале за циљ побољшање односа међу децом, није било очекиваних резултата. Требало је нешто предузети како би се развила емпатија и сараднички односи у групи. Васпитач је дошао на идеју да родитељи буду управо ти носиоци добрих промена и подстицаја својој деци, да проведу време са својом децом али у окружењу другачијем од куће, у заједници са другом децом, да виде начин понашања, реаговања, учења.Дошли смо на идеју да родитељи  једног дана у недељи буду васпитачи, да буду „У ципелама васпитача“, јер ће таквом активношћу  имати прави  увид у различите ситуације. Овај предлог био је добро прихваћен од стране родитеља, али и на велико задовољство и радост све деце.

Активности су биле веома разноврсне.Родитељи су припремали децу за игру и рад, причали им приче, песмице, разговарали на одређену тему, певали, били креативни. Били су у ципелама васпитача. Имали су прилику да посматрају своје дете и да на крају дана изврше процену свих активности.Коментари и утисци родитеља су били веома позитивни, јер на читав процес васпитања сада гледају другим очима.На крају године, ситуација у групи је била сасвим другачија. Односи међу децом су били прави другарски, сараднички. Исти утисак односио се и на родитеље коју су међусобно нашли меру за дружење међу собом – довољно близу и довољно далеко. Ми смо добили велико поштовање и подршку за оно што радимо, јер су родитељивидели тежину нашег позива, али и све његове дивне стране и љубав коју само деца тако безгранично пружају и дарују.

Тимови родитеља. Идеја је настала као потреба узајамне помоћи и подршке родитеља, васпитача и деце. После заједничких дружења где су родитељи били велика помоћ (реализација излета у непосредну околину), поделили смо родитеље у тимове са одређеним задацима. Тимови су формирани на основу потребе групе, интересовања и способности родитеља. На овај начин родитељи активно учествују у раду вртића, а васпитач има могућност да још  више обогатити живот деце и искористити све ресурсе који се налазе у непосредној околини. Најчешће формирани тимови су: Зелени еко тим, тим за декорацију, креативни тим…

Родитељски састанци. Настојали смо да редовно информишемо родитеље о значајним садржајима и животу групе (праћење развоја деце, могућност укључивања у рад, ритам дана, отворена врата, припремни предшколски програм…), као и да детаљно осмислимо сваки родитељски састанак. Пример подсетника са садржајима за први родитељски састанак: развојне карактеристике деце одређеног узраста; праћење развоја и напредовања деце, портфолио деце, доступност и могућност информисања; програм; план адаптације; ритам дана; договор око отворених врата; могућност укључивања у рад; књига утисака и записници са родитељских састанака; избор Савета родитеља.

Документација. Једна од новина била је и вођење записника на родитељским састанцима, као и увођење књиге утисака на нивоу сваке групе. Такође, васпитачи би евидентирали и најчешће теме индивидуалних разговора са родитељима на месечном нивоу. Осим тога, настојали смо да се план сарадње са родитељима разликује међу групама и да буде израђен заједно са родитељима а на основу информација добијених из упитника за упис, претходне године, информација добијених на првом родитељском састанку (шта је родитељима важно, на који начин би се они укључили у рад…).

 Закључак

Након свих реализованих активности, увидели смо значајну добит од истих:

  • родитељи су мотивисани за стицање нових знања
  • лакше разумеју своје дете и његове потребе и интересовања
  • размењују искуства о васпитању деце
  • имају веће поверење у васпитаче и боље разумеју њихову улогу
  • квалитетнија је међусобна комуникација, квалитетнија средина за игру, учење и развој деце.

Реализованим активностима је у највећој мери унапређен стандард 4.3. Предшколска установа подржава учење и развој детета кроз пружање подршке породици.

Специфичности групе као полазиште за организовање активности у пружању подршке деци уз коришћење персона лутке

Специфичности групе као полазиште за  организовање активности у пружању подршке деци уз коришћење персона лутке

 

Аутори

мед.сестре васпитачи Невенка Аранђеловић и Зорица Николић,

васпитачи Ивана Митровић и Мага Богосављевић, психолог Ивана Милановић

 

Специфичности групе

  • Како група деце представља скуп различитих темперамената пожељно је знати како ће деца реаговати, а ако у групи постоји неколико детета која имају јачи интензитет реаговања на окружење, на медицинској сестри-васпитачу  је да препозна такво понашање и предузме кораке.
  • „Груба игра“ – деца која туку другу децу, гурају, отимају играчке и то раде веома често (небројено пута у току дана)
  • Говор недовољно развијен баш код ове деце
  • Девојчица која не дозвољава другој деци да јој приђу и уопште не пишки у вртићу
  • Девојчица која је веома несигурна, избегава и контакт очима, седи само на једној столичици, углавном јој је потребан подстицај
  • Дечак који је повучен и не дружи се са другом децом
  • Дечак који неке своје емоције изражава искључиво вриштањем и често показује незаинтересованост за све што га окружује
  • Реаговање остатка групе (како деце тако и родитеља) на понашање деце из првог пасуса
  • Оваква деца чине трећину групе

 

  • Учешће групе из наше установе у пројекту PRECEDE и њихово искуство у коришћењу персона лутке;
  • пилотирање Балканског регионалног приручника за васпитаче – поштовање различитости и изградња мира са малом децом
  • искуство и стечено знање на семинару „Позитивна досциплина у вртићу“.
  • Персона лутке

 

Циљ

развој  вештина код деце за успостављање сарадничких односа и развој емпатије.

 

Задаци за одраслог

  • Организовати средину и активности у којој деца развијају контакт са персона лутком;
  • организовати активности кроз које ће деца учити да препознају и реагују на своје емоције и потребе и емоције и потребе других;
  • организовати активности у оквиру којих ће деца учити на које све начине бринемо о себи и другима;
  • свакодневно пратити и бележити понашање деце.

 

Учесници у активностима

деца припремне предшколске групе „Цврчак“, деца старије јаслене групе „Мини“, родитељи, васпитачи и медицинске сестре васпитачи.

 

Реализоване активности

  • упознавање деце са персона луткама и њихово коришћење у решавању свакодневних ситуација
  • Заједно са старијим другарима играли смо се игре „Чије је то име“, цртали себе уз помоћ старијег друга, боравили на свежем ваздуху и заједно се играли.
  • Уз помоћ старије деце, и персона лутака разговарали смо о осећањима
  • Осећања: туга, страх, љутња, срећа
  • Организовали смо различите игре на тему „Породица“: дружење са родитељима, посета родитеља са бебом, као и активност „Тужна и срећна беба“, игре фотографијама и препознавање чланова породице. Заједно смо гледали снимке различитих породица (људи и животиње).
  • Родитељи су заједно са децом направили пано који приказује њихову породицу и неке од игара којих се заједно играју
  • Препознавање емоција и бригу о другоме деци смо настојале да приближимо и кроз различите бајке и песмице, драматизацијом, игром са илустрованим књигама и цртежима лица.
  • Реализовали смо и састанак за родитеље на тему „Методе и технике васпитања“ и континуирано обављали саветодавни рад са појединим родитељима уз писани подсетник за поступање у односу са дететом.

           Савети за родитеље након састанка одржаног 05.12.2016. године:

  • Договорити ритам дана и правила понашања код куће
  • Укључити дете у обављање кућних послова у складу са његовим могућностима (постављање стола, паковање играчака, паковање своје обуће и одеће и сл.), нека то постане његова обавеза и његово задужење
  • Не говорити „Ти си добар“ или „Ти ниси добар“ већ похваљивати и критиковати конкретно понашање нпр. „Лепо си то обојио“ или „Није лепо што ниси спаковао играчке“
  • Водити рачуна да дете слуша када му се обраћате и дајете му налог – спустити се у висину његовог погледа, успоставити контакт очима
  • Давати само један налог у једном тренутку и не давати следећи док дете не обави претходни. Уколико дете не обави дати налог, не понављати, већ заједно са дететом извршити задато
  • Игнорисати свако непожељно понашање (вриштање, „хистерисање“ и сл.) – не коментарисати, не успостављати контакт очима, већ реаговати када дете престане са таквим понашањем
  • Смањити време гледања цртаних филмова, пуштати му цртане филмове на српском језику и дечје песме, водити рачуна да цртани које дете гледа не садрже агресивне садржаје
  • Понудити детету више мирнијих активности и игара код куће (цртање, боцкалице, слагање коцкица…) и водити рачуна да се динамичне и мирније активности смењују
  • Доводити дете што чешће у ситуације да мора нешто да да другом детету, одраслом, и то обавезно похвалити
  • Што више се заједно играти са дететом и у свакој игри доводити дете у ситуацију сарадње и чекања свог реда нпр. уколико заједно правите кулу од коцкица, рећи му: „Стави сада једну коцку ти, сада ће мама да стави једну, па сада тата…“
  • Учити дете да непожељно понашање замени позитивним нпр. уколико дете покуша да удари неког (дете, родитеља) ухватити га за руку и његовом руком му показати да уместо ударца може да помази друго дете
  • Бити доследан у односу са дететом, истрајати у налогу који се постави детету, доследно примењивати правила понашања и договоре.

 

Позитивне картице

  • Брижан и одлучан у исто време („Видим да ти се не седи на ноши, да ли желиш да седнеш поред Милоша?“)
  • Очи у очи (приметићете да говорите нежније када уложите додатни труд да успоставите контакт очима)
  • Уместо „немој“ реците шта могу („ Видим да желиш да цепаш папир.“ нежно му узмите сликовницу и понудите папир)
  • Оснажите децу – замка рада са децом раног узраста је уверење да немају моћ. Учите децу животним вештинама и имајте поверења у њих
  • Загрљај – деца се понашају боље када се осећају боље. Загрљај нам помаже да се осећамо боље
  • Потврда осећања детета – „Видим да си заиста љут, узнемирен, тужан…“ немојте поправљати, спашавати или покушавати да убедите децу да не осећају то што осећају.
  • Научите децу шта да ураде (увек демонстрација)
  • „Позитивна дисциплина у вртићу“

 

Добит

  • смиренија атмосфера у групи;
  • уз помоћ лутке олакшане су свакодневне ситуације у групи (успављивање, одлазак у тоалет и сл.);
  • деца су слободнија и отворенија у излагању пред групом;
  • у већој мери су мотивисана за игру са децом различитог узраста;
  • у већој мери примећују и реагују на различите емоције и потребе других (покрет тешења, грљење, помоћ…)

 

Шта даље?

  • у већој мери организовати активности које ће допринети конструктивнијем решавању свакодневних проблем ситуација у групи
  • настaвити са употребом персона лутке